 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Списак свештеника који су чинодејствовали у цркви Лазарици од 1833. до 1990. године
1. Милован Протић,прота,1833-1843
2. Павле Величковић, 1837-1848
3. Теодор (Тодор) Стефановић, 1837-1859
4. Димитрије Стефановић (или Станковић), 1837-1838(?)
5. Милић Ђурђевић, 1838-1840
6. Теодор (Тодор) Јефтић, 1838-1841
7. Јоан (Јован) хаџи Поповић, 1841-1843
9. Благоје Георгијевић (Ђорђевић),1844-1862
10. Јосиф Поповић, прота, 1844-1871
11. Симеон Теодоровић, 1845-1851
12. Симеон Павловић, 1845-1847
13. Милосав Михаиловић, 1851-1853
14. Аксентије Протић, 1855-1913
15. Крста Новаковић, 1863-1901
16. Тодор Николић. 1856-1864
17. Стеван Петровић, 1860-1901
19. Стеван Марјановић, 1864-1885
20. Величко Симић, 1878-1885
22. Спиридон Копривица, 1889-1895
25. Антоније Поповић, 1888-1915
27. Петар М. Николић, 1906-1915
30. Хранислав Поповић, 1920-1949
31. Михаило Стојановић, 1915-1918
33. Влајко Миладиновић, 1947-1974
35. Живојин Стојановић, 1972-1977
36. Станоје Урошевић, 1972-1980
39. Александар Милојковић,1981-1996
ОТАЦ МИЛОВАН ПРОТИЋ (1833-1843)
По припајању Крушевца матици Србији 1833. године, на дан Свете Тројице, са околним свештенством, после допуштења кнеза Милоша и нужних поправки, освештао Лазарицу.
Рођен је 1800. године, у Лазарици службовао од 1843-1860, кад се упокојио. Сахрањен је у порти Лазарице, поред саме цркве, споменичка плоча положена је. На споменику пише: поживе 60 година.
ПРОТА ЈОСИФ ПОПОВИЋ (1844-1871)
Упокојио се 25.3.1880. године у селу Јелакце.(1804- 1880)
ОТАЦ СИМЕОН ТЕОДОРОВИЋ (1845-1851)
Упокојио се 13.12. 1855. године.
ПРОТА АКСЕНТИЈЕ ПРОТИЋ (1855-1913)
Године 1885. у црквеним актима стоји да је протојереј округа Крушевачког. Године 1895. потписује акта као члан среске контроле. Упокојио се 9.2.1917. године (1832-1917).
ПРОТА КРСТА НОВАКОВИЋ (1863-1901)
Рођен је1832. године у Неготину.Упокојио се 13.3.1917.године(1832-1917).
У протоколима цркве Лазарице његово име се појављује од 1860-1901. Године 1865. када је основана Гимназија у Крушевцу он је био први катихета (у периодима: 1865-1874; 1879-1886) и први библиотекар, када је 1866. год. основана гимназијска библиотека. Залагао се за увећање библиотечког фонда те је за исти сакупљао прилоге од грађана о школским светковинама, када је и беседио (о Св Сави и Петровдану). Пуномоћник (заступник) цркве крушевачке, потписник свих службених црквених књига, старешина, како стоји 1897. у дневнику касе. Био је председник Црквеног одбора. Председник је Крушевачког пододбора свештеничког удружења по његовом оснивању. Године 1895. одликован је протском камилавком.
Библиографија:
1. “Беседа на Нову Годину ” у цркви крушевачкој, Хришћански весник, 1886/1, стр.19-21,
2. “Беседа на Петровдан 1885. године ” у цркви крушевачкој,Хришћански весник, 1886/6, стр.428-430
ОТАЦ СТЕВАН ПРОТИЋ (1863-1890)
Упокојио се 23.3.1892.године (1840-1892).
ОТАЦ СТЕВАН МАРЈАНОВИЋ (1864-1885)
Године 1892, 15. децембра стоји одлука ЦО да му се имати издати 15 динара, као свештенику без опредељења на име милостиње за наступајуће празнике, и то на квиту (постоји и потписана квита, потписао поп С.М. "у недеинству").
ОТАЦ САВА ПЕТРОВИЋ (1886-1887)
Године 1884. ђакон је у цркви Лазарици а рукоположен за свештеника 14. 1. 1886. и постављен за капелана протојереју крушевачком.
ОТАЦ СПИРИДОН КОПРИВИЦА (1889-1895)
Обављао и дужност катихете крушевачке гимназије у периоду од 1890-1892.
Године 1890 члан је Ужичке конзисторије. Његово име се први пут налази у списима Лазарице 1895. године,па све до 1901.Био је члан редакционог одбора часописа Жича (Крушевац, 1889) и члан Управног одбора удружења жичког свештенства, основаног 1889. Из извештаја са седница Главног одбора Свештеничког удружења види се да је био дискутант по разним питањима за унапређење угледа и рада удружења (штампани редовно у Веснику Српске цркве). Објављивао је беседе и друге текстове о вери у Веснику Српске цркве (у корист чијег излажења је престала да излази Жича) и другој црквеној периодици. Као припадник Радикалне странке прогањан и затваран све до пада династије Обреновић.После Тимочке буне затворен и осуђен.У списку претплатника на Весник СПЦ за 1901 годину прецртано је његово име јер се 16. јануара исте године упокојио. Сахрањен у селу Пољна, где је и рођен.
Библиографија:
1. Допис из Краљева, марта 1887. о потреби рада на црквеној књижевности, Лесковац: у Црквени гласник: црквено-књижевни лист, 1887/7, стр. 106-108;
2. Допис из Чачка о свештеничком скупу, 14. априла 1887, исто, бр. 9. стр. 139-142.
3. О вршењу исповести.Реч поводом посланице Епископа жичког Никанора о вршењу ове тајне у његовој Епархији,Лесовац: у Црквени гласник, 1888/7, стр.106-109;
4. Беседа на парастосу др. Ј. Пан'ићу, у исто: бр.13-14, стр.214-217;
5. Народна легенда о крштењу Руса,у исто, бр.17, стр.269-270;
6. Беседа : на забави крушева'ке женске подружине, у корист радничке женске школе, у Весник СПЦ, 1898, св 7, стр. 42-651
7.Са збора жичког свештенства, у Весник СПЦ, 1892/7, стр.698-699,
8. Проглас главног одбора свештени'кох удружења, у Друштвени лист 1892/новембар
9."О исповести у исто, бр.4, стр. 327-334;
10."Беседа на проглас Краљевине, у исто бр.6, стр. 628-633
11. "Један одговор Духовног суда на једно питање из свештени'ке праксе", у исто, бр.7.стр:698-699;
12. "Наши преводила'ки радови, у исто бр.7 стр.729-739;
13. "Похара цркве" у исто бр.8, стр.821-824;
14."Беседа на освећењу касарне у Крушевцу2, у исто 1896/7, стр.628-634;
15. "Беседа на Видовдан" у исто, бр.11. стр.1022-1027.
Спасоје Томић, парох малчански, премештен је на парохију доњо-митровску у окружју нишком 1888. У цркви Лазарици службовао од 1896-1918. године. Одликован црвеним појасом године 1906.У црквеној библиотеци има више вредних богословских уyбеника које носе печат његовог сина Момчила, чији су били уџбеници у богословији (1921. и даље). Нисмо утврдили ко је и када његове књиге поклонио Лазарици. Отац Спасоје упокојио се 18.8.1918. године.
ОТАЦ АНТОНИЈЕ ПОПОВИЋ (1854-1915 ?)
Рођен је у Брусу, срез Копаонички 11.4.1854. године где је завршио основну школу. Богословију је завршио у Београду и рукоположен за ђакона 11.9, а у чин јереја 12.9. 1877. године. Био је парох гучки у окружју чачанском па је по молби премештен на бруску парохију године 1882. Од године 1888. па до 1915.служио је у Лазарици,на другој крушевачкој парохији, а касније је постављен за старешину и за време његовог старешинства извршена је реконструкција цркве и подигнут звоник(1904-1908). На дан крунисања Краља Петра Првог Карађорђевића 08.09.1904. године одликован је Орденом Светог Саве IV реда а одликован црвеним појасом и протском камилавком.
ОТАЦ ДУШАН ПОПОВИЋ (1900-1905)
Као ђакон био је катихета крушевачке гимназије 1897. године.Од 1909-1914. био је парох на 5. крушевачкој парохији при цркви Св. вел. муч. Ђорђе у Крушевцу.
ОТАЦ ПЕТАР М. НИКОЛИЋ (1906-1915)
Рођен је 1850. године у Лепенцу. Има прекида у присуству његовог имена у протоколима Лазарице. Упокојио се 20.6. 1915. године
Као ђакон био је катихета крушевачке гимназије 1905/1906, па потом 1910/1911. године (још увек као ђакон), вршилац дужности старешина Лазарице од 1915- 1920. Одликован правом ношења црвеног појаса 1920.г.
Библиографија:
Једна потребна реформа, у часопису Глас епархије нишке 1908/3, стр.71-73
Као ђакон био је катихета крушевачке гимназије 1901/1902. године. Године 1904 био је парох у Коњуху. Године 1926. премештен је са врбни'ке парохије у Крушевац, године 1937 рукоположен у чин протојереја и постављен за сталног пароха исте.Био је свештеник Окружне болнице.
Рођен је 4. 10. 1875. године у селу Ботуња, среза копаоничког. Основну школу завршио је у Брусу, гимназију у Крушевцу а богословију у Београду 1899. год. У чин ђакона рукоположен је 14.10. а у чин јереја 15.10.1900. у Саборној београдској цркви и постављен за капелана на Гргурској парохији, па на бруској где је службовао од 1901 - 1913. године. Док је био на Гргурској парохији подигнута је школа у селу Барбатовац и предузета акција за градњу цркве (касније је подигнута). На бруској парохији радио на отварању манастира Стрмац, организовао реновирање Цркве Преображења Господњег и изградњу парохијског дома-и за све одликован црвеним појасом 1906. године.Године 1909. од бугарског краља Фердинанда одликован је Орденом за грађанске заслуге и истог је,са тадашњим престолонаследником Александром Карађорђевићем поздравио у бруској цркви. Од Светог архијерејског сабора изабран је за вршење дужности окружног протојереја у Кавадару,округа тиквешког, па премештен на парохију у Приштини где је служио у времену Првог светског рата,од 1914-1919. На овој дужности иницирао је образовање Пододбора црвеног крста у Приштини и председавао му а од сакупљених прилога изџавали су неколико болница у Приштини.Током Првог рата организовао је Пододбор за прикупљање прилога за војне обвезнике и сиротињу, и њему председавао (седиште у Нишу) а прикупљена је велику суму новца и "преко једног вагона" хране и одеће. За тај рад одликован је Медаљом за уједињење.Одавде је на молбу пребачен у Крушевац, на четврту крушевачку парохију у Цркву Лазарицу. Године 1920. произведен је у чин протојереја за наведени патриотизам на делу а одликовање је получио од Његовог Преосвештенства Епископа Жичког Господина Николаја (Велимировића), на Цвети у цркви Св.вел.муч Ђорђе у Крушевцу. Ове године је постављен за старешину Цркве и на тој дужности остао пуних 27 година, до 1947."Био је неуморни проповедник. Нарочито је био омиљен код ученика средњих школа. Многе проповеди је штампао које служе као добар пример знања црквеног учења и одају дубоку мисаоност, красноречивост и одличан прповеднички стил 2 - писао је свештеник Живан Савић о њему у Гласнику СПП, Београд (1954/10). У црквеној архиви налази се захтев становника Читлука да се од стране надлежних власти похвали за вештину беседништва (Суд општине читлучке, бр.1263. од 3. јуна 1920, потписао председник суда у име грађана Алекса Стојановић) Сарађивао је у црквеној периодици. Као угледан свештеник изабран за члана Великог црквеног суда. Уопште је служио као редак пример за углед и по учености и свештеничком понашању.Упокојио се у Господу на Видовдан 1928.год, у протоколу умрлих стоји протојереј-ставрофор.
Библиографија:
1."Наши идеали" у часописуГлас епархије нишке, 1908/ 18 и 19, стр. 517-519 и 548-550;
2."Православном грађанству града Крушевца престонице мученика Кнеза Лазара"(апел за иконописање Лазарице) у Крушевачком гласнику,21.5.1938, стр.3
Рођен је 19.1.1904. године у Крушевцу где је завршио основну школу и гимназију.Петоразредну богословију завршио је у Сремским Карловцима. После одслуженог војног рока рукоположен је за ђакона 8.6.1926. године а сутрадан за свештеника и постављен за пароха у Белој Води. Са својим парохијанима гради цркву Свете Тројице са прелепим каменим иконостасом. Године 1939. премештен је за пароха цркве Лазарице где остаје до пензионисања, 1972. год, када се и упокојио. Од педесетих година до краја радног века био је старешина Цркве. Био је председник месног пододбора Свештеничког удружења.
ОТАЦ ВЛАЈКО МИЛАДИНОВИЋ (1947-1974)
Рођен је 1908. године у селу Мала Плана, среза прокупачког. Завршио је Битољску богословију, рукоположен је за ђакона 2.8.1930 а у чин свештеника следећег дана и постављен за капелана 1.куршумлијске парохије.Архијерејском одлуком постављен је за привременог пароха крчмарског у косаничком намесништву а потом за привременог пароха конyељског у намесништву топличком, године 1936. Одликован је црвеним појасом 1937. године и постављен за привременог пароха 2. куршумлијске парохије. Године 1947 постављен је за пароха цркве Лазарице, где је 1949. постављен за старешину. Службовао је у Лазарици до 1974. године, када је пензионисан. По пензионисању неколико година овабљао је дужност духовника у манастиру Qубостиња. Свој свештенички позив обављао је пожртвовано и са пуно љубави. Подједнако је био поштован и слушан и од старих и од младих и свима био узор.
Рођен је 28.јуна 1902. године у Крушевцу где је завршио основну школу,богословију је завршио у Призрену а Богословки факултет у Београду.Рукоположен је за ђакона 20.1.1931. године и распоређен у Лазарицу, као и за суплента Крушевачке гимназије. У чин свештеника рукоположен 21.8.1943. године. Отпуштен из службе, као професор гимназије 5. маја 1946. године. Као парох на 4.парохији у Лазарици одликован протојерејским чином 15.8.1964. године а одласком на Христов гроб 1966. године постао хаyија. Објављивао је у многим часописима и листовима. Члан је уређивачког одбора епархијског часописа Глас епархије нишке током излажења његове треће серије од 1967-1977. године. Веома цењен и уважаван као свештенослужитељ, професор и човек. У архиви Лазарице сачувана је његова преписка са великим бројем служитеља Господњих: патрјарх Герман, ава Јустин Поповић,епископ Јован Велимировић и други епископи,игумани и игуманије манастира,свешеници,монаси и монахиње широм православног света. Познати професор на Богословском факултету у Београду др. Радивоје Јосић писао је Синоду СПЦ, препоручујући га за посао професора у Београдској богословији "Свети Сава":"савршена хармонија теорије и праксе у његовој личности".
1.Летопис цркве Лазарице, Крушевац, аутор, 1971
2.Отпочин у Черномену, драма, Крушевац: аутор, 1971
3. Кнез Лазар, симфонијско приказање, Крушевац: аутор, -спаљена као националистичка 1975.године, чим је штампана. Сачувано је свега неколико примерака.
4. "У инетересу хришћанства" у Просветни гласник, Крушевац, 1932/6,стр.68
5. Беседа у "Одабрани записи и преписка игуманије Ане Аyић, Ман. Враћевшница, 2003.
ЖИВОЈИН СТОЈАНОВИЋ (1972-1977)
Чином протојереја одликован 1971. године као парох цркве у Макрешану. Године 1972. премештен на другу парохију при Лазарици.
Библиографија:
1. "Освећење цркве у Крушевцу" (Св. Агатоник, по измештању на старо крушевачко гробље) у Глас цркве епархије нишке, 1967/1, стр.54-56.
Године 1972. постављен за пароха у Лазарицу и исте године за старешину Цркве. Одликован протојерејским чином 1978. године у Шанцу. Упокојио се 1980. године.
ОТАЦ РАДОМИР МАРИЋ (1973-1990)
Рођен је 1921. године у Коњуху, где је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Крушевцу па уписао богословију у Сарајеву. Пету годину ове школе уписао је у Београду а због рата завршио је у Нишу, 1946. године. Исте године рукоположен је за свештеника у Коњуху. У матичној цркви у Конарану службовао је до 1972. када је премештен на 4.крушевачку парохију у Лазарицу,где је остао до смрти 1990. год. Одликован чином протојереја 1978. године, постављен за старешину 1980 године. Од 1944. године учесник НОБ-а и по показаној храбрости на Сремском фронту одликован а из рата изашао са чином поручника. Угледан и вредан свештеник сакупио је грађу и објавио монографију родног Коњуха и основне школе у истом месту.
Библиографија:
1.Марић, Радомир: Коњух, МЗ, 1998;
2.Споменица ОШ у Коњуху, Коњух, 1971;
3. Уз шестогодишњицу цркве Лазарице у Крушевцу у Глас епархије нишке, 1976/3, стр.5-9.
Рођен је у селу Срње, код Крушевца где је завршио основну школу. Наког тога завршио је богословију. По завршетку богословије рукоположен је у чин ђакона, а потом у чин свештеника 1953.године.Службовао је у топличкој Малој Плани, потом на Копаонику и Мачковцу од 1970-1978. године. Те године постављен је на другу крушевачку парохију где остаје до пензионисања 1986. године. Упокојио се октобра 1991. године. При храму Св. Петке у Мачковцу у време његовог службовања дограђена је припрата цркве и звоник изнад ње. Одликован чином протојереја 1973. године.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВИЋ (1981-1996)
Рођен је 19.1.1930.у Ђунису од оца Драгомира и мајке Десанке. Основну школу завршио у Ђунису и Каонику, гимназију у Алексинцу (са прекидом 1946. због неслагања са тадашњим антицрквеним режимом). Године 1947. уписао богословију Св. Саве у Београду па се преместио у Призренску где је матурирао 1951. године. У чин ђакона рукоположен на Бадњи дан 1952. год. у старом храму Саборне цркве у Нишу. Сутрадан, на Божић, рукоположен је у чин свештеника и постављен на парохију у Смиловцу, архијерејско намесништво ражањско. Исте године премештен је на скоричку парохију а године 1963. на брачинску у истом намесништву. За труд и марљивост како у парохијским дужностима, тако и у уређењу храмова одликован црвеним појасом. По молби године 1968. премештен за пароха вучачког у архијереском намесништву крушевачком. Године 1979, на дан освећења новосаграђеног храма у Пепељевцу одликован чином протојереја. У цркву Лазарицу премештен 1981. године где је 1990.постављен за старешину цркве све до 1997.године, када је пензионисан. Радио је и даље као парох новоосноване читлучке парохијр.Исте године,на дан освештања Храма Св. Георгија одликован правом ношења напрсног крста и постаје протојереј-ставрофор. Са парохијске дужности повукао се 2003. године.
| Webmaster | © - Црква Лазарица - Миличина Б.Б. 37000 Крушевац |
Web design team |