 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ПУТ ПО СВЕТОЈ ГОРИ И СВЕТОЈ ЗЕМЉИ
Јован М. Павловић
Према путописним белешкама учитеља,ратника, заробљеника, ратног војног инвалида, хаџије Јована М. Павловића (Бела Вода 1887-1971) књигу је приредио Велибор Лазаревић. Аутор је својим текстовима наменио мисионарску улогу, да би “побудио браћу, који буду имали могућности да посете Хиландар те да се и они са свежег извора напију благотворног духа и освеже своје тело и душу, јер већих могућности за одмор душе и тела нема нигде више но на, и у Светој Гори. “ Други део односи се на посету Светој земљи: “где је наш Преблаги нам Господ Исус Христос, рођен, живео, своју свету науку проповедао и за нас свегрешне страдао“. Књига је штампана поводом осам векова Хиландара, са циљем који је имао и аутор: да подстакну нове поклонике овим хришћанским светињама.
Крушевац: Црква Лазарица, 1998. године
Бела Вода: Црква Св.Тројица: Огранак Вукове задуждине
ДАН БОЖЈЕ ПРАВДЕ
Драган М. Марковић
Аутор је рођен 1955. године, живи и ради у Крушевцу, до сада је објављивао кратке приче у разним часописима. Ово му је први роман, намењен, према посвети, превасходно младима. Бајке,
међутим припадају свим старосним добима. Читајући књигу још једном смо у прилици да спознајемо свет у архетиповима, такорећи лебдећи у једном нестварном простору. Ликови су тако и конципирани да представљају добро или зло у својој суштини,
крајње су природни и једноставни. На крају добро-тријумфује. А то је сума и оба завета (Апокалипса). Стога је и вреднија катарза која прети читање оваквих књижевних жанрова.
Крушевац: Црква Лазарица, 1998. годинe
ЗАПИСИ СА ХАЏИЛУКА
Хаџи Братислав Николић
Аутор је рођен 01.10.1957. године у Крушевцу, дипломирао је на факултету политичких наука у Београду и бави се новинарством и православном публицистиком.
Хаџилуком се назива одлазак на света места којима је ходио Господ Исус Христос и поклоњење Његовом гробу у Јерусалиму. Поклоник о томе добија грамату коју потписује Његово Блаженство Патријарх Јерусалимски а испред свог имена додатак “хаџи “.
Сва је у том знаку ова, условно речено, путописна књига. Мада описује света места која аутор обилази, све утиске наткриљује страх Божији, молитвено расположење и снага благослова који се осећа на посећеним местима. Самим путовањем уврштен међу људе особите посвећености и привржености вери у Богочовека Христа, “пошто се испунио милошћу пресветог и живоносног Гроба спаситеља нашег Господа Исуса Христа...и препородио се извором наше неприкосновене вере, вратио се кући...”, записао да би посведочио и другима своје преображење (започето у Светој Лазарици), заблагодарио и позвао на исти подвиг: “Свети Благодатни Огањ који видех у Светоме Граду Јерусалиму сада већ јесте моја лична исцелитељска светлост...” О књизи,на трибини Удружења књижевника Србије, речено је и ово: “гозба духа, књига лековита за данашње време, пуна симболакоји сведоче о хиљадугодишњој будућности српског народа...”
Крушевац: Црква Лазарица, 1999.
са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја
ЧУДО У ЛАЗАРИЦИ
Јелена Протић-Петронијевић
Песникиња је рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за општу књижевност и теорију књижевности. Пре ове објавила је три књиге поезије (Дани, 1987; Благодати промене,1992; Искушавање, 1995.) и више књижевних и духовних разговора, поред осталих и са Његовом Светошћу Патријархом српским Павлом (Багдала, бр.424-425, 1996).Три духовна тока граде смисаони простор књиге ЧУДО У ЛАЗАРИЦИ. Први је молитва, и то ставом, а не тоном (језик овде не пева него изломљено трепери у слободном стиху). Други је песнички путопис, обилазак бројних православних светиња, а трећа је похвала, величање свих познатих вредности садржаних у хришћанском етичком кодексу. Тек збирно сагледавање тих токова доводи до увида песничко настојање да се суманутост модернизма заустави, да се у његовом хаосу, понирањем унатраг и ослањањем на стубове српске духовне традиције, пронађе ослонац. Таквим искушењима данашње цивилизације другачије није могуће одолети. Песничким језиком Јелена П.П.(духовно чедо Лазарице) говори о “чуду у свакодневном “ које снажи човекову веру, и даје моћ да се одоли, поставља путоказе, јача наду на путу ка Љубави.
Црквена општина Крушевац: ПП “Прид “ Трстеник, 1999,
са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја
СИМОНИДА, РУКЕ КОЈЕ МИЛУЈУ: ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ
Љиљана Ђаковић
Љиљана Ђаковић рођена је 1965. године у Крушевцу, завршила је Правни факултет, ради као новинар у РТК Победа. Текстове је објављивала у разним листовима. Ово јој је прва књига, у њој се смењују прозни и поетски текстови, аутор и као новинар и као песникиња хоће да хришћански помилује читаоца. У основи проткана је православним духом, истовремено зрачи и свакодневним животом, носи сокове који миришу на природу, покушава да доведе у равнотежу вертикалу и хоризонталу крста. “Симонида би могла бити и Милица, Лазарица и Победа, Мирис Старе чаршије и достојанство Лазаревог града, непролазност јунаштва које Споменик Косовским јунацима представља... Загледана у небо, у Човека, одлучни трагач за спасоносним опраштањем, које лековити мир твори, маштовита Симонида као градитељ плодна лоза... рађа неодољиву жељу за заједништвом, проналажењем нити између сна и јаве, која гради кућу, Србију, дом- у коме станују црква и држава, преци и потомци, прошлост и будућност “.
Крушевац: Црва Лазарица: ЈП РТК Победа, 2001
са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја
ЛУЧЕЗАРНИ КРСТ
Љубица Петковић
Песникиња је рођена 12.10.1954. године у Шљивову,дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књиженвост и теорију књижевности. Објављивала је песме у заједничким збиркама,
Крст је универзални симбол у свим световима. Богочовек Исус понео је Крст, по вољи Очевој до Голготе, разапет, погребен па васкрсао као Христос. Човека вертикала веже са Господом, хоризонталом треба да докаже разумевањем онога што му, по благодати, низ вертикалу стиже као својеврсна објава. Са своје симболике само је Крст лучезаран. У земаљским просторима до тог сазнања могуће је доћи само у цркви, будући саборан у телу Његовом. За песникињу је Лазарица - уточиште душе, од искона - Окриље спокоја; примајући по милости Његовој - Благодати. Са вером као основом свега чему се надамо. Са љубављу као изабраним и дариваним средством, свепрожимајућим средством сваке истинске заједнице, и ове књиге која ту заједницу - цркву - снажно афирмише. Уклапа се Љубица Петковић у малу, али незаобилазну породицу писаца Христотражитеља који се издвајају из књижевног тренда остајући верни себи.
Крушевац: Црква Лазарица 2001.
са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја
МОЈА ПРВА БОЈАНКА
Књига је намењена најмлађима. На једној страни су богато илустроване представе Рођења, Крштења, Распећа и Васкрсења Христовог као и Светог Саве, Сетог Луке и Светог Николе а на другој цртежи ових икона. Тако деца, још док незнају да читају, на свој начин уче о Спаситељу и великим светитељима. Једноставан текст уз слике написала је Славка Петковић - Грујић а ликовно- графички опремила издавачка кућа “ Братство Симеона Мироточивог “.
Крушевац: Црква Лазарица, 2002. године
СВЕТИ САВА
Књига је још један светосавски цветник. Чини је избор народне епске поезије, прича и уметничких текстова, и прозних и поетских, надахнути нашим првим просветитељем, учитељем, архиепископом, молитељем пред Господом.Узноси својим постојањем хвалу ономе ко је толико благодатних дарова донео свом роду сусревши се са истином православном и сведочећи је свим својим животом, до задњег даха и свом снагом без застајања, на путу који је одабрао за себе, али и за свој народ. Ходећи тим путем и видећи да је једини добар, народ се величањем и појањем одужује најомиљенијем свом светитељу-Светом Сави. Приређивач и аутор је Љубица Петковић.
Крушевац: Црква Лазарица, 2002.
БОЈ НА КОСОВУ
Обновљено издање књиге Ср.Ј.Стојковића објављено 1900. године. Један од покушаја да се од народних епских песама сачини епопеја о Косовском боју.
Крушевац: Црква Лазарица, 2002.
СИМОНИДА, ТИХО КАО МОЛИТВА
Љиљана Ђаковић
"Песму Љиљане Ђаковић држи и обнавља тихост молитве и пламен вере. Тачка ослонца песникиње је у сазнању да молитва као и патња има своју сврху ("Е да ман још ове танане молитве није"). Молитва је и свагда уз мученички српски народ, свагда уз Лазарицу и Острог, она је уз Милицу, Кнегињу Љубостињску... Уз Светога Кнеза Лазара и Пустињака цетињског. Песма Љиљане Ђаковић "исписује љубав" и "слободно сведочи веру". Не може се ни мислити, ни певати ни живети без молитве, без вере која је везана са постојањем. (из рецензије професора Милоша Петровића).
"...Тихо као молитва наилази...". Аутор је најпре био Сејач, жеље и сузе додиривао... рукама које милују на молитву тиху призивао, попут Тихог Гласа, који испуљен снажном вером и безграничном (неизмерном) љубављу. Тај глас чини да аутор својим стиховима поведе читаоце у једну дубоку молитву која представља стајање пред Господом у тихом урањању у дубине Божјег милосрђа и љубави, јер: "смоква у вртовима рађа..." време је за обилну жетву... (из рецензије протојереја ставрофора Љубивоја Радовића, старешине цркве Лазарице).
Крушевац: Црва Лазарица, 2004.
са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја
| Webmaster | © - Црква Лазарица - Миличина Б.Б. 37000 Крушевац |
Web design team |